subheader_bak

subheader_bak
SoB-logo2
subheader_bak
NSPRV-znak-za-sajt-plastic
subheader_bak
subheader_bak
subheader_bak

Н А С Л О В Н А

Placeholder  Image   Синдикат радника у просвети Србије основан је 25.октобра 2008.године у Београду. Оснивачи Синдиката су Независни синдикат просветних радника Војводине и Синдикат образовања Београда.
   Министарство рада и социјалне политике је Синдикату радника у просвети Србије издало Решење о упису у Регистар, дана 23.12.2008.године.
   Решење о репрезентативности Министарство рада и социјалне политике нашем Синдикату издало је 07.децембра 2009.године.   

subheader_bak

30.јун 2015.

subheader_bak

Закон о платама у јавном сектору у септембру

   Закон о платама у јавном сектору требало би да уђе у скупштинску процедуру у септембру, а његова пуна примена се очекује са новим буџетом, изјавио је државни секретар за државну управу и локалну самоуправи Иван Бошњак.  Бошњак је за Телевизију Крагујевац рекао да законом о платама предвиђено, за све запослене у јавној управи, уређивање плата засновано на јединственим правилима како би се обезбедила примена принципа ''једнака плата за рад једнаке вредности''. Тај принцип се постиже пописом свих радних места у јавном сектору, њиховим вредновањем и додељивањем исте основне плате за свако радно место исте вредности, рекао је Бошњак у четвртак увече. Законом ће бити уређене плате и сва друга примања у здравству , просвети,култури, администрацији, јавним агенцијама, навели су у Министарству.

Јуриш на економију

juris

   На факултетима и високим школама струковних студија завршено је пријављивање кандидата за бруцошки индекс, а матуранти су се и ове године махом определили за друштвене и уметничке факултете. Највећа навала је на економији и правима. Како нам је речено у деканатима, интересовање свршених средњошколаца је као и ранијих година, иако је приметно да је првог дана забележен нешто слабији одзив због кише. – На Машинском факултету имамо 420 пријављених, што је око 100 више него прошлог јуна. Ми смо продужили предају докумената и на суботу, због младих који долазе из других градова – каже продекан за наставу проф. др Ненад Зрнић.
   По речима Драгише Потића, менаџера за односе с јавношћу београдског Правног факултета, овде је јуче било 726 заинтересованих кандидата, уз напомену да се документа предају по азбучном реду, слично као и на архитектури. На Економском факултету је јуче пријављено око 700 младих, док се на Електротехничком факултету путем интернета пријавило 711 будућих студената.
   – Упис на Београдску пословну школу протиче уобичајено, број пријављених кандидата је очекиван, око 550 првог дана, што је стандардно добар одзив – рекао нам је директор БПШ др Ђуро Ђурковић. За нијансу боље него лане је на Физичком факултету, где је било 89 пријављених, на Факултету физичке хемије 32 кандидата, док је на математици нешто лошији одзив него ранијих година. Овде је било 340 пријава, а лане их је било око 500.

Ко закасни неће моћи на пријемни

ko

   Осим знања, на исход испита за будуће бруцоше могу да утичу и „ситнице” на које млади не обраћају пажњу, иако их наставници и родитељи редовно упозоравају. На факултетима и високим школама од јуче је почела провера знања за будуће бруцоше. Кандидати морају да дођу на факултет најмање сат раније, како би проверили распоред седења и пронашли салу у којој полажу пријемни испит. Најважнија ствар, осим да се не касни, јер им неће бити дозвољено да уђу у учионицу, јесте и да се не заборави лична карта или пасош, због провере идентитета. Према уписном календару, који се разликује од факултета до факултета, већина високошколских установа ипак је оставила проверу знања за сутра и прекосутра. У Београду, рецимо, од 31 факултета, свега пет данас организују пријемне испите, а на једном броју њих је пријемни подељен на два дела, односно на два или ти дана полагања, због великог броја кандидата. Осим знања, на исход пријемног испита могу да утичу и „ситнице” на које кандидати не обраћају пажњу, иако их наставници и родитељи редовно упозоравају. Зато ћемо и ми поновити нека општа правила. Психолог др Светлана Чичевић, професор Саобраћајног факултета на којем је данас пријемни испит, годинама саветује кандидате да обавезно дођу на проверу знања – наспавани, за шта је потребно око седам, осам сати сна. – Немојте доћи на испит а да нисте претходно нешто појели, потребан вам је оброк који ће вам обезбедити енергију, што значи углавном угљене хидрате. Пијте довољно течности, не бисте смели бити дехидрирани јер онда ваша крв нема довољно кисеоника који је неопходан за рад мозга који сад морате нештедимице да употребљавате. Настојте да савладате трему, ово је посебно важно – истиче др Чичевић. Она саветује младе да дан пред пријемни не форсирају учење, већ да га искористе за понављање наученог градива и да се посвете активностима које им пријају или их опуштају. – Знајте да је већина људи подложна треми када се суочава са ситуацијама које су им значајне. Када је већ тако, покушајте да је држите под контролом. Сигурно је да поседујте довољно знања да решите тест, то је оно за шта сте се спремали, мали је број људи који ову материју зна боље од вас. А уколико се догоди да пријемни не урадите добро, запамтите, увек постоји друга могућност, нова шанса – саветује овај психолог.

Строга правила пријемног испита

   Неколико речи и о самим правилима пријемног испита, која важе на свим факултетима, иако неки имају и специфична, али о њима су кандидати морали да се распитају на време. Непоштовање правила пријемног испита значи и удаљавање кандидата из сале и дисквалификацију. Уколико неки кандидат закасни, неће му бити дозвољено да полаже испит и неће бити рангиран. На испиту будући студенти морају имати листић с пријавним бројем, који су добили приликом пријављивања на конкурсу, плаву хемијску оловку (не смеју се користити графитне оловке, фломастери и др.) и личну карту или пасош. Пре почетка испита дежурни ће проверити идентитет кандидата, након чега се лична карта или пасош склањају са стола. На Електротехничком факултету, примера ради, на столу ће након тога бити дозвољена само потврда о пријави, прибор добијен од дежурног и флаширана вода или сок у оригиналном паковању. На испиту је забрањено коришћење било каквих додатних помагала (на пример џепних рачунара, мобилних телефона и слично). За време испита није дозвољено пушење, разговор с другим кандидатима, нити држати на столу сендвиче, чоколаде и слично. Пошто испит траје најдуже три сата, обично није дозвољен ни одлазак у тоалет, а у изузетним случајевима, кандидат ће добити пратњу наставника. Разговор с наставником током испита није дозвољен такође, јер ће кандидати сва потребна обавештења добити благовремено. Обавезно се заокружује само један одговор. На појединим факултетима, исписивање више одговора, прецртавање и слично, доноси негативне поене. Излазак из сале је обично дозвољен тек када истекне први сат, а напуштање сале није дозвољено пола сата пре завршетка пријемног. Ова обавештења даваће благовремено дежурни наставници.

Универзитетска ранглиста - основ за упис кандидата

   Након пријемног испита, факултети објављују прелиминарну ранг-листу за сваки појединачни студијски програм, на огласној табли и интернет страници факултета. Они који буду незадовољни својим местом на листи, а сматрају да имају оправдани разлог за то, могу поднети жалбу у року од 36 сати од објављивања прелиминарне ранг-листе на факултету. Жалба се подноси надлежној комисији факултета, која доноси решење у року од 24 сата од пријема жалбе. Кандидат има право у другостепеном поступку да уложи жалбу декану факултета, у року од 24 часа од истека рока за доношење решења комисије факултета по жалби кандидата. Декан факултета доноси коначну одлуку у року од 24 часа од пријема жалбе и одлуку доставља кандидату и комисији факултета. Након одлучивања о жалби, факултет утврђује и објављује ранг-листу свих кандидата са укупним бројем бодова стеченим по свим критеријумима за сваки студијски програм и доставља универзитету. Универзитет објављује све коначне ранг-листе факултета на интернет страници универзитета. Универзитетска коначна ранг-листа је основ за упис кандидата. Максималан број бодова је 100: 40 доноси одличан успех у средњој школи, а 60 сви тачни одговори на пријемном испиту. За бесплатни индекс, односно школовање на терет буџета РС, потребно је да се освоји најмање 51 бод, док је за самофинансирајући индекс неопходно да кандидат освоји најмање 30 бодова. Ово правило у пракси, додуше, не значи много јер је потребно и да се ваш број бодова уклопи у предвиђен број места за жељени факултет, па се догађају ситуације да школарину плаћају чак и они који су имали 90 бодова.

Вербић за пооштравање услова за упис у средње школе

   Министар просвете Србије Срђан Вербић изјавио је у четвртак у Београду да је за пооштравање услова за упис у средње школе и најавио да ће од следеће године бити уведен "праг знања". После промоције научног часописа "Елементи", Вербић је новинарима у Медија центру рекао да су два од три теста на завршном испиту за осмаке била сувише лака и да би "волео да су били тежи". "Нама су ти тестови потребни да се направи селекција за упис у средње школе. Ту треба да се направи селекција... Ваљало би да буду тежи следеће године. У сваком случају следеће године ћемо увести 'праг знања'. Не може у све школе да се уписује с нула бодова. Постоје школе чији квалитет треба заштити, тако што ћемо поставити лествицу испод које не може да се провлачи", рекао је Вербић. Одговарајући на питање да ли се после коначних резултата завршних испита може речи да ли постоји разлика међу градовима по знању ученика, министар је рекао да није добио анализе да би могао то да каже, али да је увек било те разлике. "Баш зато такви резултати не би требало да буду јавни. И када их буде имао министар, неће их имати медији, не зато што ми било шта кријемо од медија, већ зато што знамо да је методологија којом би се анализирали ти подаци још недовољно поуздана... Не можемо да поредимо успехе ученика који долазе из сиромашних средина, који су у школама где наставници нису довољно мотивисани, или просто где је кадар слабији него на другом месту. Било какво такво поређење било би штетно", казао је Вербић. Он је рекао да Министарство неће поредити школе ни регионе по постигнућу, али да ће ванредни надзор уследити тамо где резултати буду алармантни.

Високе школе добиле прву рунду против Министарства просвете

visoke

   Најновија одлука Националног савета за високо образовање о школовању будућих струковних мастера дочекана је аплаузом на високим школама широм Србије које најављују да више нема препрека да почну да уписују студенте. Тренутно их између ове одлуке и поделе индекса дели само одобрење Комисије за акредитацију, јер неке од њих су већ предале захтеве. И док део академске јавности сматра да ће ово додатно да уруши квалитет образовања и да ће некадашње више школе сада почети са штанцовањем диплома, директори задовољно трљају руке. Радост не може да им помути ни став Министарства просвете да је са увођењем струковног мастера морало да се сачека још неколико година, како је био првобитни план, који је потврдила и влада у јануару. На наше питање колико има истина у томе да су овакву одлуку НСВО излобирале управо високе пословне школе, јер оне и имају највише студената, др Ђуро Ђуровић, директор Београдске пословне школе, одговара да то није тачно.– Нема потребе да лобирамо, овај облик образовања постоји у читавој Европи. Да се разумемо: овде се ради о новцу. Све се своди на то где ће на хиљаде дипломаца после да настави школовање. Ми имамо годишње две, три хиљаде дипломираних који не могу да наставе школовање на државним универзитетима и који зато одлазе на приватне. Значи, приватним универзитетима не смета да приме наше студенте, а смета им да их ми школујемо – каже Ђуровић. Пошто Министарство просвете тврди да, упркос овој одлуци НСВО, ове године неће бити уписа студената на струковни мастер, питали смо директора да ли ће ова школа ипак на јесен да дели индексе. Он одговара да је БПШ још прошле године имала спреман пројекат, али је одлука одложена јер нису постојали критеријуми за струковне мастере. Онда су нас пре неколико месеци обавестили да је одлука донета, па да је поништена и сад је поново потврдио НСВО. Ми смо поднели захтев за акредитацију и сад чекамо одлуку Комисије. Можда нећемо стићи на јесен да упишемо студенте, али неће бити касно ни у јануару да распишемо конкурс ако до тада добијемо одобрење и то је у складу са законом – изричит је директор. Он подсећа да су струковни мастери уведени законским изменама прошле године и додаје да је то морало да буде урађено још пре десет година. – Када је уведена „болоња” у закон струковни мастери су намерно прескочени због притиска приватног школства. Ја те коментаре које сад чујем – не разумем, све су то приче разочараних људи. Ми не штанцујемо дипломе, нити ћемо штанцовати. Не гледамо у туђа дворишта, трудићемо се да као и до сада добро радимо у свом и подижемо квалитет – тврди директор ове школе која сваке године има више пријављених кандидата него остали економски факултети у земљи.

Урошевић: Провера квалитета високих школа – на ниском нивоу

   Професор београдског Економског факултета др Бранко Урошевић, иначе члан НСВО, каже за наш лист да Србија има превелик број институција које издају разне дипломе, а да је провера квалитета високих школа – на ниском нивоу. – Ја јесам на тој седници Савета гласао против, али то не значи да сматрам да струковни мастери не треба да постоје, већ да мора да се поради на квалитету. Сетимо се не мало афера око разних диплома и зато морамо да будемо јако опрезни и дотерамо регулативу како бисмо спречили неконтролисано штанцовање мастер диплома. Ми сигурно имамо врло квалитетних високих школа, али имамо и оне које то нису – каже др Урошевић и додаје да ће студенти сад бити у прилици да бирају између врло лаких мастера. По његовим речима, проблем је и у томе што нису довољно јасно дефинисани критеријуми по којима неко може да буде професор високе школе, не постоје услови за истраживања, а питање је и ко ће процењивати квалитет тих диплома.

Ђуровић: Квалитет се може проверити

   „Квалитет се може проверити, критеријуми су захтевни, постоји инспекцијски надзор. Све је ово спин да се образовање на високим школама држи као другоразредно. Мора се прекинути са стереотипом, чињеница је да ми имамо боље студенте него неки факултети – одговара др Ђуро Ђуровић, директор Београдске пословне школе и каже да је БПШ управо добила 20 стипендија најјачег кинеског универзитета – у Шангају, а познато је да су њихови критеријуми веома захтевни.

Ћузовић: Тржиште „плитко”
не препознаје ни постојећу номенклатуру занимања

   „Увођење нових нивоа студија и звања без претходно урађене анализе је исто као и почети градити кућу без архитектонско-урбанистичке провере терена. Конкуренција јесте добра, али овде се овакав захтев маркетиншки оправдава потребама привреде која се развија путањом пужа. Тржиште је „плитко” и не препознаје ни постојећу номенклатуру занимања – сматра с друге стране професор нишког Економског факултета др Сретен Ћузовић: Он додаје да високо образовање у Србији личи на пијацу, у којој на први поглед постоји велико шаренило воћа и поврћа, које стоји на лепо уређеним тезгама. – Купац може да бира, али, ако боље погледа, има доста увеле робе. С друге стране, пијаца је наплатила таксу продавцу, купац је дао новац за салату и на крају може да остане гладан. С обзиром на то да у економији нема бесплатног ручка, јасно је да је на губитку купац – духовито објашњава професор Ћузовић. Он каже да би у идеалном случају тржиште требало да буде то које ће да оцењује квалитет диплома. Проблем код нас је што сви знамо у каквом је стању привреда, не постоји номенклатура занимања, додаје саговорник, а од 2005. године имамо поплаву разних приватних школа пре свега за менаџмент, које су можда биле добра намера, али је на крају испао само маркетиншки трик”...

Ове седмице најтежа препрека до индекса – пријемни испити

ove

   Пријављивање кандидата за упис на факутлете је завршено и будуће бруцоше следеће седмице очекује најтежа препрека до индекса - полагање пријемних испита. Пријемни ће бити организовани од 29. јуна до 3. јула, у зависности од факултета, а прелиминарни резултати знаће се до 5. јула. На београдском Електротехничком факултету пријављено је 1.266 кандидата, за укупно 600 места и то 962 за студијски програм Електротехника и рачунарство и 304 за веома тражен смер Софтверско инжењерство. Школарина за тај програм је 243.000 динара, а продекан за наставу Лазар Сарановац објашњава да ту цену захтевају услови рада, јер су студенти распоређени у мале групе и имају одлично опремљене кабинете. Пријемни испит из математике биће у понедељак 29. јуна, а из физике наредног дана. Кандидати за програм Електротехника и рачунарство могу да бирају да ли ће изаћи на један или други испит а ако полажу оба, рачуна им се бољи резултат. За Софтверско инжењерство обавезан је пријемни из математике. Трошкови изласка на пријемни су 7.000 динара. Прелиминарне ранг листе биће објављење у среду, а коначне у петак, 3. јула. Упис почиње 6. јула, а профешор Сарановац каже да размишљају о проширењу квота за још 40 места на Електротехници и 20 на Софтверском инжењерству. Највећи број кандидата долази из средње Електро-техничке школе „Никола Тесла” , Математичке и других гимназија, а студетни су из Републике Српске, Црне Горе, Македоније. Иначе, ЕТФ је једна од установа са чијим дипломама се не чека на посао. „Неки се запосле још док студирају а већина дипломираних запосли се одмах или чека свега неколико месеци”, рекао је Сарановац Тањугу. Просек студирања је пет и по до шест година али зато што студенти почну да раде на 3. години па због посла одуже студије. Средња просечна оцена је око 8,3, а прошле године је последње уписан На Софтверском инжењерству имао око 97 поена, од максималних 100.

Правни факултет: Пријављивање завршено - 1.650 кандидата

   Секретар факултета Миљко Ваљаревић рекао је Тањугу да је пријављено око 1.650 кандидата, за предвиђених 1.500 места, од тога 600 на терет буџета. Ове године први пут се том броју додају квоте за студенте са посебним потребама и припаднике ромске националности. Њима, како је рекао Ваљаревић, припада квота од један одсто, што конкретно значи по шест кандидата за обе групе, плус шест места за кандидате који су завршили средњу школу у иностранству.
   Школарина је 90.000 динара и може се платити у неколико рата. У цену је урачунато бесплатно пријављивање сваког испита два пута и уџбеници. Пријемни ће бити 30. јуна, а већ 1. јула имаће прелиминарне резултате. На тесту се полаже српски језик, устав и усторија. Накнада за излазак на пријемни је 7.000 динара.
   Екипа Тањуга је затекла је матуранткињу Машу Стриковић у чувеној „петици” - амфитеатру „Радомир Лукић” док предаје документа. Како каже, завршила је Архитектонско-техничку школу али је у међувремену одлучила да се упише на права јер и у породици има правнике. „Од малена сам желела да будем правник, то ме је интересовало увек”, каже Маша и наводи да је спремна за полагање пријемног и да се нада индексу са печатом тог факултета.

Неформално образовање за бољу будућност младих

neformalno

   Студентска организација АИЕСЕЦ у сарадњи са Телекомом Србија овог лета организује пројекат под називом „Покрени своју будућност” који за циљ има  створање платформе за усавршавање младих путем неформалног образовања у Србији. Неформално образовање унапређује вештине које су младима неопходне за лични развој, напредак у комуникацији на матерњем као и на страним језицима, вештинама потребним за њихово смислено укључивање у друштво и доношење одлука које директно утичу на развој и квалитет живота младих у оквиру њега. - Желимо да ојачамо капацитете и могућности младих за активно учешће у својој заједници кроз учење којим се афирмише знање и омогућава стицање способности за њихову практичну употребу, поручују из АИЕСЕЦ-а. Према резултатима испитивања института за психолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, које је наручило Министарство омладине и спорта, показано је да чак 70 одсто младих види себе као способне и заинтересоване за решавање проблема, док је само 32 одсто  младих узело барем једанпут учешће у акцији којом је решен неки локални проблем. Међутим, неприступачност неформалног образовања и уједно недовољна информисаност о потреби за истим је проблем који се често јавља међу ученицима основних и средњих школа на територији Републике Србије.   У овом пројекту у трајању од пет недеља, ученици ће проћи кроз низ радионица у којима ће имати прилику да кроз рад са иностраним студентима волонтерима добију одређена знања и развију своје вештине. Током овог периода, ученици ће имати прилику да кроз интерактивни рад са иностраним студентима волонтерима добију одређена знања и развију своје вештине. За пројекат који су подржале Канцеларија за младе и сарадњу са удружењима Градске управе града Београда, Канцеларија за младе Раковица и Канцеларија за младе Палилула, могу се пријавити основци од петог до осмог разреда и сви средњошколци.

Реброња: Послодавца интересује да ли кандидат зна знање

   По систему да није важно да ли је мачка бела или црна већ да ли лови мишеве,  није важно да ли је образовање формално или неформално већ да ли поседује знање.  Послодавца интересује да ли кандидат поседује знање а не где и како га је стекао. Иначе, формално образовање је у функцји личног развоја а каријерно образовање је у функцији развоја каријере. Да ли се ико пита које формално образовање поседују ови момци што су постали светски прваци у фудбалу?  Ђоковић нема много формалног образовања али је у врху професионалног образовања, притом није занемарио ни своје лично образовање, нарочито и кроз знање много страних језика (колико језика говорите толико људи вредите). Посебно је то изражено код нас у угоститељству. Кога брига да ли је шеф кухиње образован, већ да ли зна да креира профитабилан јеловник са безбедном, здравом, укусном и јефтином храном. Ако не зна, неће привучи госте и добиће шут-карту од стране послодавца па нека пере тањире и учи од правих мајстора“ каже професор кулинарства и познати гастроном Мурадин Реброња.

Научни скуп у Свилајнцу

   Поводом отварања Природњачког центра Србије Свилајнац, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Српска академија наука и уметности и општина Свилајнац организовали су овог викенда дводневни међународни научни скуп на тему "Геологија Динарида и суседних орогена".

Петница Светска наука бруси се у срцу Србије

   Летњи распуст је почео, а у Истраживачкој станици "Петница", код Ваљева, средњошколци уче - пуном паром! На летњим научним семинарима у овој, у југоисточној Европи јединственој установи, даровити ђаци из средњих школа из читаве Србије и суседних држава, увелико стичу нова знања... У летњим семинарима и научним камповима Истраживачке станице "Петница" учествоваће око 1.000 полазника. Њих 200 долази из држава у окружењу. У плану је и пет студентских летњих школа, у сарадњи с факултетима, институтима и светским компанијама, попут “Мајкрософта”. За науку надарени средњошколци обогатиће знања из астрофизике, микроскопије, неуронауке, хемије... - Ове године планирамо око 150 семинара и научних кампова, са више од 2.500 полазника из 500 основних и средњих школа, те сарадника и ментора из 250 факултета и института - каже Никола Божић, руководилац програма у Истраживачкој станици "Петница". - Све више је студената, постдипломаца који своја научна истраживања желе да обаве управо у нашим лабораторијама, што је доказ врхунског нивоа "Петнице". ОВА установа повезана је са више од 550 школа и 120 научних института и факултета. Окупља око 1.300 научних сарадника, предавача, ментора. У непосредном је контакту са водећим организацијама сличног типа у свету. Од оснивања сарађује са Унеском. Пре неколико година, држава је одрешила кесу и у обнову Истраживачке станице "Петница" уложила око 7,6 милиона евра, а у нову научну опрему инвестирано је око 2,3 милиона евра. - "Петница" је сврстана у најбоље опремљене центре у Европи за рад са мотивисаним, за науку талентованим средњошколцима - каже Божић. - Међутим, "Петница" се од њих разликује по томе што је независна, док су слични центри у Европи у саставу факултета, или универзитета. Уз то, већ три године смо у новом простору, површине 7.500 квадратних метара, са десетак лабораторија, богатом научном библиотеком, одличном опремом. Најважније, све то је надохват руке полазницима. У "Петници", знање није под кључем!

Куп математичких „орлића” Европе

kup

   У Математичкој гимназији одржан је петодневни Куп на коме се 120 младих талената са Старог континента надметало у решавању задатака из математике, физике и информатике. – Ученици из 13 земаља у току боравка упознаће се са културом, историјом и обичајима Србије За одржавање форме, осим сталног тренинга, важна су и такмичења. Овај спортски аксиом важи и за децу надарену за науку. Како би им се вијуге не би опустиле у току лета, млади таленти из 12 европских земаља од јуче „снаге одмеравају” на трећем Купу Математичке гимназије. Првог дана надметања, четворочлани тимови петнаестогодишњака и шеснаестогодишњака, њих укупно 120, већ око девет сати почели су да се окупљају у дворишту Математичке. До првог „судијског звиждука” делило их је 90 минута. Док су домаћи такмичари у хладу са свескама у крилу разрађивали „тактичку таблу” са најважнијим обрасцима, мало даље од њих тим из Румуније од свог наставника добијао је последње савете пре почетка трочасовне борбе са задацима. Јер, што би рекли спортисти, најважније је испунити договор из свлачионице… Енглези су сат пре почетка надметања користили како би обишли школу, осетили атмосферу и на време се прилагодили „терену” на коме ће показати све што су научили. Време пре старта надметања паметно су трошили и наставници ментори. Како су задаци били припремљени на српском и енглеском језику, професори су их својим ђацима преводили на руски, пољски, румунски, бугарски. Пре него што ће уронити у бројке и формуле, члановима двадесетак тимова срећу су пожелели Срђан Огњановић, директор Математичке, и Неоклис Неоклеус, председник Извршног одбора Пиреус банке, покровитеља Купа. Затим су се „првотимци”, праћени стручним штабовима својих наставника ментора, упутили у учионице у којима су их поред папира и оловака чекали флашица воде и чоколадица – једини дозвољени допинг. Како би млади гости били што боље гласоноше о Србији, организатори су се и ове године жестоко потрудили да им дају што више повода. Већина гостију, одмах после доласка у понедељак, вече је искористила како би прошпартала Калемегданом. Јуче, после такмичења, у Музеју Николе Тесле упознали су се и са занимљивостима о животу и оставштини најчувенијег српског научника. Знаменитости Београда, али и лепоте Авале, видеће и у току вожње панорамским аутобусом. У петак, дан пре одласка из Србије, европски школарци уживаће у излету у Ваљеву и околини.

Због миграната повећана опасност од болести

   Директор Института за јавно здравље у Нишу Бранислав Тиодоровић изјавио је у недељу да због великог броја миграната који свакодневно пролазе кроз Србију постоји опасност од преноса одређених болести, попут дечије парализе или вируса МЕРС, и додао да је због тога потребно да читав здравствени систем савршено функционише. Тиодоровић је рекао да нема разлога паници, али да је повећан опрез неопходан. „Санитарна инспекција мора да контролише саобраћајна средства и пунктове јер се тамо мигранти сусрећу са нашим људима. Институти за јавно здравље у целој земљи морају да преузму превентивне мере раног откривања оболелих, а здравствени систем да их лечи”, казао је Тиодоровић. Он је истакао да је у случају одређених болести, као што је дечија парализа, веома битно да обухват вакцинације деце у нашој земљи буде што већи.

Блокирани рачуни 117 основних и средњих школа

   Рачуни чак 117 основних и средњих школа у Србији су блокирани због неизмирених рачуна за грејање, струју, воду, неисплаћених инвестиција, материјалних трошкова, превоза ученика и запослених. Како показују подаци Народне банке Србије, укупан дуг је већи од 250 милиона динара. Осим дугова за неплаћене рачуне, локалне самоуправе као власници буџета, не измирују дуговања корисника, у овом случају школа, а тендери за њихове потребе се и даље расписују. - Због тог система где се "један задужује, а други само обећава и не плаћа", у Зајечару су блокирани рачуни чак 15 школа. Како се то по правилу дешава, види се из следећег примера. На тендеру за снабдевање дрветом и угљем за потребе грејања у четири основне школе у овој општини за 2014/2015. годину, као најповољнији понуђач са најнижим ценом, фирма "Весмил" из Грљана потписала је уговор и почела испоруку, очекујући да локална самоуправа испуни оно што су њени корисници, то јест школе, дали у понуди. Међутим, то се није десило и оне тренутно дугују фирми из Грљана око 2,2 милиона динара.

.......................................................................................................................................................

Jom becmu uz oбpazobaњa u нayke чumajme na нameм cajmy www.nsprv.org.rs, a becmu uz jabнoг cekmopa нa нaшeм cajmy www.nsjs.org.rs.
......................................................................................................................................................

Повратак на врх стране

subheader_bak
subheader_bak
Placeholder  Image

Споразум о сарадњи и удруживању

subheader_bak
Placeholder  Image

Оснивачки Конгрес
НСПРВ и СОБ

subheader_bak
Placeholder  Image

Протест испред зграде министарстава

subheader_bak

Плакат за СВЕТСКИ ДАН УЧИТЕЉА 2011.

NSPRV-plakat-05.09.2011-new

Наставници за родну равноправност

subheader_bak

Преузми ПРЕЗЕНТАЦИЈУ Глобалне недеље активности 2011

subheader_bak

Децембар, 2010.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА:
Квалитет и праведност образовања у Србији у
ПИСА 2009 огледалу

power-point2-logo
subheader_bak
Placeholder  Image

Независни синдикат јавних служби

subheader_bak
subheader_bak

Догађаји:
21.април, 2010.

subheader_bak

ГНА 2010: Министар на седници ГО СрпС

subheader_bak
srps-vesti-za-naslovnu-1
subheader_bak

Бројач посета

brojac poseta

subheader_bak

© 2010 mart